(NE) MISLE NA BOGA: Antropološka studija verskog života u zatvorima u Srbiji

Istraživanje verskog života realizovano je u Okružnom zatvoru u Beogradu, Specijalnoj zatvorskoj bolnici, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu i Kazneno-popravnom zavodu Zabela, od januara 2018. do kraja februara 2020. godine. Ako bi trebalo da izdvojim jednu rečenicu kao najjači utisak mimo naučnih rezultata, to bi bilo da se velikom broju mojih ispitanika u zatvorima život svodio upravo na težnju da i u zatvor unesu „ono što bi bilo isto ili nalik“ prethodnom životu. Religija, bilo da je reč o kulturnoj tradiciji, bilo da je reč o „istinskim“ vernicima ili onima koji su etiketirani kao „lažni“, postaje njihova spona sa spoljnim svetom, svetom koji je „na slobodi“. Na taj način sami osuđenici procenjuju ko je kakav vernik, koliko od vere mogu da uzmu ili koliko i na koji način da joj se posvete.

Antropološka studija verskog života u zatvorima u Srbiji rezultat je etnografskog istraživanja čije je polazište bilo neophodno suočavanje sa životima zatvorenika iz njihove perspektive, njihovim životnim pričama o odnosima prema religiji, vrednostima i stilovima verskog života u zatvorima. (Ne) misle na Boga!? – odnosi se na kolokvijalnu uzrečicu kada se neko ponaša ili radi nešto nemoralno i društveno neprihvatljivo, krade, ubija, vara i ponaša na društveno neprihvatljiv način. U tom smislu opravdana je upitanost – da li osuđenici zaista (ne) misle na Boga, da li je opravdana predstava da je biti religiozan nespojivo sa kriminalitetom ili da religiozna osoba u određenim životnim okolnostima neće izvršiti krivično delo jer je na to obavezuju religijski nazor i etika.