Anthroserbiabooks https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb <p>The web site <strong>Anthroserbiabooks.org</strong> is dedicated to publishing books, monographies and collections of works from the filed of Cultural Anthropology, Social Anthropology, Folklore, Ethnology, and Cultural Studies, which were published in Serbia.</p> <p>All our books and monographies are free to download.</p> <p>We are Open Acces web site.</p> en-US Anthroserbiabooks (NE) MISLE NA BOGA https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/45 <p style="font-weight: 400;">Istraživanje verskog života realizovano je u Okružnom zatvoru u Beogradu, Specijalnoj zatvorskoj bolnici, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu i Kazneno-popravnom zavodu Zabela, od januara 2018. do kraja februara 2020. godine. Ako bi trebalo da izdvojim jednu rečenicu kao najjači utisak mimo naučnih rezultata, to bi bilo da se velikom broju mojih ispitanika u zatvorima život svodio upravo na težnju da i u zatvor unesu „ono što bi bilo isto ili nalik“ prethodnom životu. Religija, bilo da je reč o kulturnoj tradiciji, bilo da je reč o „istinskim“ vernicima ili onima koji su etiketirani kao „lažni“, postaje njihova spona sa spoljnim svetom, svetom koji je „na slobodi“. Na taj način sami osuđenici procenjuju ko je kakav vernik, koliko od vere mogu da uzmu ili koliko i na koji način da joj se posvete.</p> <p style="font-weight: 400;">Antropološka studija verskog života u zatvorima u Srbiji rezultat je etnografskog istraživanja čije je polazište bilo neophodno suočavanje sa životima zatvorenika iz njihove perspektive, njihovim životnim pričama o odnosima prema religiji, vrednostima i stilovima verskog života u zatvorima. (Ne) misle na Boga!? – odnosi se na kolokvijalnu uzrečicu kada se neko ponaša ili radi nešto nemoralno i društveno neprihvatljivo, krade, ubija, vara i ponaša na društveno neprihvatljiv način. U tom smislu opravdana je upitanost – da li osuđenici zaista (ne) misle na Boga, da li je opravdana predstava da je biti religiozan nespojivo sa kriminalitetom ili da religiozna osoba u određenim životnim okolnostima neće izvršiti krivično delo jer je na to obavezuju religijski nazor i etika.</p> Lidija B. Radulović Copyright (c) 2024 Lidija B. Radulović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-02-20 2024-02-20 Objašnjenje u antropologiji https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/44 <p>U prethodnoj monografiji iz ove edicije, analitički fokus je bio usmeren na izvore iz kojih je potekla rasprava o objašnjenju u antropologiji. Fokus monografije koja se nalazi pred čitaocem usmeren je na tokove i ishode te rasprave. Prethodna monografija se bavila razdobljem čija je donja hronološka granica pozni XIX vek, što je ne samo vreme kada antropologija kao institucionalizovana akademska disciplina nastaje već i kada se u njoj rađaju prve polemike o objašnjenju, koje su tokom čitavog XX veka u ovom ili onom vidu odjekivale u polemički raspoloženom životu discipline.</p> <p>Prethodna se monografija usredsredila na neslaganje među antropolozima oko toga da li bi disciplina trebalo da bude „galilejevskog“ tipa – disciplina koju karakteriše potraga za opštim zakonima i uzročnim, mehanicističkim objašnjenjima – ili „aristotelovskog“ tipa – disciplina koju karakteriše potraga za teleološkim objašnjenjima i kontekstualnim razumevanjem, kao i na neslaganje između metodoloških monista – koji smatraju da postoji jedinstven metod primenljiv na sve nauke nezavisno od njihovog predmeta proučavanja – i metodoloških pluralista – koji smatraju da metod treba prilagoditi predmetu na koji se primenjuje. Ova monografija je usredsređena na tokove kojima su se te rasprave kretale od sredine XX veka kako bi pokazala kakav oblik one dobijaju kad se kontekstualizuju u konkretne primere polemika o objašnjenju koje su zaokupljale antropološku metodološku scenu, a koje autor smatra posebno ilustrativnim.</p> Nina Kulenović Copyright (c) 2024 Nina Kulenović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-25 2024-01-25 ПРЕДУЗЕТНИШТВО И КУЛТУРА https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/42 <p>Антрополошко промишљање културе економских односа, економског понашања и, уопштено, културе стицања и потрошње добара, као и било које друго антрополошко истраживање у време недовршеног процеса транзиције, може да буде незахвалан и непријатан задатак. Посматрано из методолошког угла, истраживање у време транзиције поставља антрополога у неку врсту парадокса, у позицију рискантног ходања по маргинама културе, у скуп недовољно или непотпуно дефинисаних или чак потпуно недефинисаних односа и процеса, те га самим тим приморава да се бави нестабилним културним системима и феноменима.</p> Miloš Matić Copyright (c) 2024 Miloš Matić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-24 2024-01-24 Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/40 <p>Ovaj Zbornik predstavlja krajnji rezultat naučnog skupa pod naslovom "Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa" održanog 8. decembra 2011. godine na Filozofskom fakultetu u Beograd, u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju.</p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2024 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-24 2024-01-24 Objašnjenje u antropologiji https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/43 <p>Osnovni predmet monografi je koja se nalazi pred čitaocem jeste rasprava o statusu objašnjenja u antropologiji, kontinuirani i nikad formalno neokončani spor oko metoda. Spor oko metoda u čijem se sklopu reprodukuju u XIX veku uspostavljene razlike između dveju tradicija, Naturwissenchaft en i Geisteswissenschaften, između nomotetskog i idiografskog istraživanja, prati antropologiju od vremena njene akademske institucionalizacije kao discipline. Pod uticajem niza unutrašnjih i spoljašnjih činilaca taj se spor periodično reaktuelizuje i antropolozi obnavljaju borbu oko metoda nasleđenu iz XIX veka.</p> Nina Kulenović Copyright (c) 2024 Nina Kulenović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-24 2024-01-24 ЕВРОПЕИЗАЦИЈА У СРБИЈИ ПОЧЕТКОМ XXI ВЕКА https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/41 <p>Предмет ове монографије је антрополошко истраживање скорије европеизације Србије. Током последњих година проучавала сам социокултурне промене које се сматрају „европским“, а до којих посредно или непосредно долазизбог све већег „приближавања“ Републике Србије (РС) Европској унији (ЕУ) после 2000. године, што је у складу са спољнополитичким циљем земље. У том смислу овде се не имплицира да Србија није и раније европеизована, ни да она није европска земља, нити да је процес европеизације нужно започео придруживањем Европској унији. Овде усвајам становиште према коме се под европеизацијом подразумева процес придруживања Унији, пошто је у питању технички термин који се у науци, администрацији и медијима користи да означи овај процес. Пошто не постоје фиксни критеријуми који одређују шта је све (и колико) потребно за једну земљу да би се довољно „европеизовала“, чиме би постала потенцијални кандидат, а затим кандидат и члан ЕУ, у свом истраживању анализирам три примера из савремене Србије да бих показала на који начин се европеизација у Србији прихвата/представља и како она повратно „делује“.</p> <p>&nbsp;</p> Marija Brujić Copyright (c) 2024 Marija Brujić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-24 2024-01-24 STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA DANAS https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/39 <p>Zbornik radova Strukturalna<em> antropologija danas </em>posvećen je velikom francuskom antropologu i filozofu Klodu Levi-Strosu.</p> <p>Krajem novembra 2008. godine, na stoti rođendan Levi-Strosa, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu odalo je počast ovom izuzetnom naučniku organizujući na Filozofskom fakultetu u Beogradu međunarodni naučni skup. Hvaljeni i osporavani, strukturalna antropologija i delo Kloda Levi-Strosa nastaviće da inspirušu generacije sadašnjih i budućih etnologa i antropologa, ali i čitave naučne zajednice društvenih i humanističkih nauka.</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2024 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-23 2024-01-23 Antropologija savremenosti https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/38 <p>&nbsp;</p> <p><em> % </em></p> Saša Nedeljković Copyright (c) 2024 Saša Nedeljković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-23 2024-01-23 Naš svet, drugi svetovi https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/37 <p>Zbornik radova <em>Naš svet, drugi svetovi. Antropologija, naučna </em><em>fantastika i kulturni identiteti</em> nastao je na osnovu radova, predstavljenih na istoimenom naučnom skupu, koji su organizovali Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centar za etnološka i antropološka istraživanja tog fakulteta u decembru 2009. godine.</p> <p>Skup je zamišljen kao analitički susret diskursa etnologije i antropologije sa diskursom naučne fantastike, uglavnom iz antropološke perspektive. Kulturni identitet predstavlja deljeno svojstvo ta dva diskursa: baveći se ljudskim kulturama, etnolozi i antropolozi se bave kulturnim identitetom u bilo kojoj formi; s druge strane, suštinska nakana naučne fantastike jeste dočaravanje stvarnosti koja se razlikuje od sveta u kojem živimo, a sredstvo kojim se to postiže, opet, jeste konstruisanje odgovarajućih identitetskih tvorevina koje korespondiraju, zapravo, sa našim, "ovozemaljskim" predstavama o tome šta i kako određuje neku osobu, neku grupu ljudi, sredinu u kojoj žive, način na koji se odnose prema drugim sličnim grupama, itd.</p> Bojan Žikić Copyright (c) 2024 Bojan Žikić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2024-01-22 2024-01-22 Огледи из антропологије организације https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/36 <p>У овој монографији анализирани су одређени процеси и појаве из савременог пословног света из угла етнологије и антропологије, и то у виду огледа на примеру једне мултинационалне компаније у Београду. Истраживање је спроведено 2015. и 2016. године. Проучаван је однос између организационе културе коју пропагира компанија и културе друштва, тј. националне културе државе у којој запослени живе. Путем интервјуа је испитано педесет шест запослених, коришћена је анкета о демографском и социо-економском профилу испитаника, уз обављање посматрања са учествовањем, опсервације и неформалних разговора. Вођен је теренски дневник чија је садржина представљала основу за анализу дневних активности и догађаја. Двојна истраживачка позиција аутора ове студије посебно је описана и проблематизована. Поред тога што је обављао своју истраживачку делатност, аутор је истовремено обављао радну праксу у компанији. С једне стране, таква позиција била је једним делом погодна за проучавање свакодневних пракси испитаника на радном месту. С друге стране, двојна истраживачка позиција је била проблематична у смислу непрекидних изналажења стратегија помоћу којих је етнолог-антрополог успевао да неометано обавља теренско истраживање. Кроз огледе из антропологије организације у овој монографији пружен је одговор на питање како вредности, ставови и понашања запослених које они усвајају у току свог одрастања и социјализације у Републици Србији могу да утичу на доживљај прокламованих вредности организације за коју раде. Те вредности обликују се и примењују кроз интеракцију у породици, школи, на факултету, на послу, као и у различитим друштвеним заједницама, односно свакодневном животу појединца уопште. Наведене вредности, ставови и понашања спадају у концепт националне културе, тј. културе једног друштва. Под концептом „српске националне културе“, у том смислу, подразумевају се горенаведени елементи које припадници српског друштва у Републици Србији поседују, користе и промишљају када говоре о себи у свом свакодневном животу. Размишљања и ставови запослених изнета у овој монографији указују нам да српска национална култура има већи и јачи утицај од организационе културе у доживљају радног места и односа према послу од стране запослених. Сама компанија прилагодила је одређене аспекте свог пословања локалном, националном контексту тако што је запосленима дала простор да своје „кућне вредности“ испољавају на радном месту. Организациона култура није безначајна у том смислу већ је само један од многих фактора који утичу такође на њихово понашање.</p> Bogdan Dražeta Copyright (c) 2023 Bogdan Dražeta https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2023-12-24 2023-12-24 Rizik i poricanje https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/35 <p>У овој студији представио сам оба основна начина размишљања, као и происходећих понашања, у вези са личним односом према ризику од ковида-19: онај који је прихватио дату болест као стварну опасност по сопствено здравље и утицао на позитиван однос према управљању ризиком, као и онај који је порицао било болест саму по себи, било опасност од ње, те утицао на негативан однос према управљању ризиком од ње. Први вид културне мисли почива на поверењу у друштвене установе – какве су систем јавног здравства, државна управа или формално образовање, а други се одликује неповерењем према свему томе. Као што је то изнето већ – први представља производ модерности, а други производ постмодерности као уопштених, можда чак и поједностављених, али нипошто погрешних начина описивања перспектива сагледавања света. Када називам дате начине размишљања културним мислима имам у виду то да представљеју устаљене, научене и дискурзивно комунициране обрасце виђења нечега – у овом случају тога како изгледа свет у којем живимо.</p> Bojan Žikić Copyright (c) 2023 Bojan Žikić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2023-12-07 2023-12-07 Internet mimovi između folklora i popularne kulture https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/34 <p>U određenom smislu, internet mimovi su jedan od onih kulturnih fenomena koji se naizgled lako prepoznaju, ali se veoma teško jasno i precizno definišu. Moglo bi se reći da internet mimovi sažimaju neke od osnovnih principa novih medija i digitalne kulture uopšte – oni su gotovo sinonim za digitalnu vernakularnu kreativnost, odnosno materijalizovani ishod participativne digitalne kulture, rezultat kreativne korisničke interakcije, reč za kojom posežemo kada želimo da objasnimo viralnost, to jest sveprisutnost neke pojave, ali isto tako i piksealizovana šala pohranjena na memoriji pametnog telefona ili pak digitalno opredmećenje protesnog poziva konektivne akcije. Internet mimovi ispoljavaju se kroz različite oblike – tekstualne, tekstualno-vizuelne, audio-vizuelne, odnosno mogu biti šablonske slike s upečatljivom tekstualnom porukom, mimetičke fraze, hešteg slogani, video klipovi itd. Mimovi, kao artefakti digitalne kulture, postali su, dakle, neizostavan način današnje komunikacije, svojevrsni savremeni digitalni vernakular i stoga najpopularniji primer globalnog digitalnog folklornog stvaralaštva</p> <p>U ovoj studiji, namera mi je da pokušam da razjasnim konceptualnu zbrku koja se stvorila oko pojma internet mim, da prikažem žanrovske osobine, odnosno specifičnosti i karakteristike različitih (pod)vrsta internet mimova u odnosu na formu i sadržaj, i da na kraju pokažem da su internet mimovi ujedno i jezik današnjih milenijalaca, poseban digitalni žanr koji ima jasno definisane preteče, ali s tim u vezi i sledeća evolutivna stepenica u načinu na koji se šalimo i ispoljavamo humor ili pak iskazujemo političko neslaganje i otpor. Pored prikaza razvoja i razmatranja osnovnih žanrovskih obeležja, posebna pažnja je posvećena sociokulturnim implikacijama rasprostranjenog stvaranja i razmene slikovnih internet mimova.</p> <p>Ova studija je rezultat interdisciplinarnog čitanja i razmišljanja o internet mimovima i mimetičkim praksama kao važnim elementima savremene folklorne i popkulturne komunikacije. U metodološkom i teorijskom smislu se oslanja na uvide antropologije folklora – s posebnim naglaskom na digitalnu folkloristiku, kao i na teorijske koncepte koji su razvili teoretičari studija medija i komunikacije.</p> <p><strong>Izdavač</strong></p> <p>Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Dosije studio Beograd</p> Ana Banić Grubišić Copyright (c) 2023 Ana Banić Grubišić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2023-10-18 2023-10-18 Kriminalistički roman u socijalističkoj Jugoslaviji https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/33 <p style="font-weight: 400;">Kriminalistički roman, iako izuzetno popularan i čitan na ovim prostorima, nije obrađivan niti su o njemu pisane studije koje bi ga teorijski i akademski formalizovale te mu na taj način dodelile mesto koje mu pripada u istoriji domaće književnosti. Podela na visoku i nisku, tzv. trivijalnu književnost, koja je dugo vremena opstajala na našim prostorima, uticala je da se na žanrovsku književnost gleda kao na crnu ovcu u porodici domaće književne produkcije. Sve ove činjenice čine kriminalistički roman zanimljiv za analizu, posebno u kontekstu društvenog I kulturnog miljea u kome je nastao. Posebno me je zanimalo mesto krimi književnosti u doba socijalizma, kao I njena povezanost s ideologijom tog vremena.</p> Vladimir Uzelac Copyright (c) 2023 Vladimir Uzelac https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2023-08-07 2023-08-07 Antropologija folklora https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/32 <p style="font-weight: 400;">Savremeni antropološki pristup shvata folklor kao deo ekspresivne i simboličke kulture koji se prenosi usmeno, tradicijom, s generacije na generaciju, ali i drugim kanalima komunikacije koji u modernom dobu podrazumevaju različite medije – štampane, elektronske i digitalne; na verbalan i ne-verbalan način. Folklor se shvata kao dinamički i komunikacijski proces u trajanju, u neposrednom socijalnom i kulturnom okruženju, kao kulturna produkcija i reprodukcija različitih sadržaja primerenih folklornom načinu izražavanja. Antropologija smatra da je folklor koliko tradicionalan i konzervativan s jedne strane, toliko i savremen i fleksibilan s druge strane, stvarajući nove forme pod uticajem modernog načina života i modernih tehnologija. Antropologiju zanima kontekst u kome se folklor stvara, izvodi i prenosi, posmatrajući ga iz perspektive kako folklornih grupa i zajednica koji su njegovi stvaraoci i prenosioci, a to može biti svako od nas u pojedinim životnim situacijama, tako i samih folklornih žanrova i drugih formi folklora kao sistema koji iskazuju kognitivne, vrednosne i moralne obrasce u društvu. Antropologija smatra da folklor služi za sankcionisanje i potvrđivanje društvenih, ekonomskih, religijskih i političkih institucija, imajući ujedno važnu ulogu u socijalizaciji i prenošenju bitnih kulturnih koncepata. S druge strane, folklor ima psihološku i kompenzatorsku ulogu omogućavajući iskazivanje onih sadržaja koji bi se u direktnom obraćanju smatrali nepoželjnim i nepristojnim. Folklor, kratko rečeno, izražava <em>pogled na svet</em> neke lokalne zajednice, grupe ili šireg društva</p> <p style="font-weight: 400;">Knjiga koja je pred čitaocima predstavlja, s antropološke tačke gledišta, sintezu bitnih koncepata, pojmova, dimenzija i teorijsko-metodoloških pristupa u nauci o folkloru.</p> <p style="font-weight: 400;">&nbsp;</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2023 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2023-05-14 2023-05-14 Etnička identifikacija i granice u Bosni i Hercegovini: primeri Mostara i Sarajeva https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/30 <p>Предмет истраживања у овој монографији јесте етничка идентификација становника спрам симболичке границе (физички невидљиве) у Мостару и међуентитетске линије разграничења у Сарајеву. Обе линије су последица ратних дешавања 1992–1995. године, као и послератних деловања. Идентификацијски процес на етничком нивоу истражен је у односу на симболичку границу у случају Мостара, односно физичку у случају Сарајева. Истраживањем су такође обухваћени идентификацијски процеси на регионалном и локалном нивоу, док у оба града етничка идентификација садржи у себи верску. Циљ монографије био је утврђивање модалитета помоћу којих становништво (не)формално подељених градова Мостара и Сарајева врши првенствено сопствену етничку, а затим религијску, регионалну и локалну идентификацију, као и анализа ставова, размишљања и друштвених пракси (перцепција) везаних за успостављање граница у урбаном простору помоћу којих се она врши. Две студије случаја показале су како становништво ових градова посматра појам границе и како она утиче у стварању и обликовању њихове, пре свега, етничке, а потом регионалне и локалне идентификације. Истражене су и разлике унутар проучаваних етничких заједница у оба града (Бошњака, Срба, Хрвата и осталих). Оне се разликују по успостављеним унутрашњим симболичким или физичким границама у оквиру исте етничке заједнице становника једне урбане целине или једне регије.</p> <p>&nbsp;</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Dosije studio, Beograd (Београд, 2021)</em></p> Bogdan Dražeta Copyright (c) 2022 Bogdan Dražeta https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-30 2022-12-30 Politička antropologija i moderni svetski sistem https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/27 <div class="page" title="Page 243"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Critical condensing of Wallerstein’s and Friedman’s conceptions of the world system provides a necessary cognitive basis for anthropological research of political cultures. Borders of the modern world system are the borders of the global capitalist economy and transnational system, that are the boundaries within which global processes develop, which – in addition to the processes on local level – decisively impact the creation of structural conditions in which particular political cultures take form, that is, political idioms and political opinions and activities stemming from these idioms. Therefore, introducing global systemic perspective into political anthropology means contextualizing political cultures within the modern world system.</p> <p>Bearing in mind that cyclicity is the key feature of the processes developing within the modern world system, it is necessary that anthropologists who research political cultures be ready for analyses both at microhistorical and macrohistorical level. Cyclicity within the modern world system is reflected through changes of interactional constellations of the global capitalism, imperial hegemony and nationalism.</p> </div> </div> </div> Vladimir Ribić Copyright (c) 2022 Vladimir Ribic https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-30 2022-12-30 ANTROPOLOGIJA SPORTA, IGARA I DETINJSTVA https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/31 <p>Aleksandar Krel bio je doktor nauka etnologije i antropologije, viši&nbsp;naučni saradnik Etnografskog instituta SANU u Beogradu, vazda radoznali&nbsp;i zainteresovani istraživač, kao i zanimljiv pripovedač, nekada još i&nbsp;muzejski saradnik i kustos, a uvek ljubitelj sporta, društvenih igara i druženja&nbsp;uopšte – i uostalom mnogo toga, onako kako je to slučaj sa polivalentnim&nbsp;kulturnim ličnostima, ali je pre svega bio naš prijatelj i kolega,&nbsp;kao i kolega i prijatelj svih ljudi koji su učešćem u ovom zborniku, o prvoj&nbsp;godišnjici njegove prerane smrti, želeli da mu odaju počast i proslave njegov&nbsp;život</p> <p>Tekstovi u zborniku nastali su rukovođeni idejom Sašinih etnološko-antropoloških&nbsp;zanimanja, te imajući u vidu da su njihovi autori i autorke&nbsp;bili/e njegovi prijatelji/ce, saradnici/e i kolege/nice, predstavljaju – svaki&nbsp;na svoj način – i emotivni izraz ljubavi i poštovanja koji prevazilazi puku&nbsp;kolegijalnost. To ih ne čini manje naučnim, već se nadamo da ih čini bliskim&nbsp;nauci koju je zastupao Saša, o ljudima, a od ljudi.</p> <p>U Beogradu, 02. 09. 2022. godine, Urednici Zbornika</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Izdavač</strong></p> <p>Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu (<em>Beograd 2022</em>)</p> <p>&nbsp;</p> Bojan Žikić Ivan Đorđević Vladeta Petrović Copyright (c) 2022 Bojan Žikić, Ivan Đorđević, Vladeta Petrović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-30 2022-12-30 Srpska revolucija u modernom svetskom sistemu https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/28 <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2015)</em></p> Vladimir Ribić Copyright (c) 2022 Vladimir Ribić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-30 2022-12-30 Slike u izlogu https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/26 <div> <p><span lang="sr-Latn">Cilj istraživanja bio je utvrđivanje na koji način određene kulturne predstave o Evropskoj uniji predstavljaju oruđe kulturne kognitivnosti za opisivanje stanja u srpskom društvu. Iako je istraživanje sprovođeno u vremenu u kojem je evroskepticizam postao prisutniji ne samo u Srbiji, već i u pojedinim zemljama Evropske unije, taj fenomen nije uzet u obzir u istraživanju iz dva razloga: najpre, predmet istraživanja nisu bili stavovi o Evropskoj uniji ili evrointegracijama sami po sebi, odnosno stvarno </span><span lang="sr-Latn">&nbsp;</span><span lang="sr-Latn">znanje o </span><span lang="sr-Latn">&nbsp;</span><span lang="sr-Latn">stvarnim</span> <span lang="sr-Latn">&nbsp;činjenicama iz političkog, ekonomskog i drugog ustrojstva Evropske unije, već kulturne predstave o tome; napokon , kako svaka kulturna predstava jeste zamišljanje idealnog modela onoga na šta se odnosi, izabrani su pozitivni aspekti tog zamišljanja kao svojevrsni idejni kontrapunkt onome šta sam očekivao da će biti dokumentovano u razgovorima sa ispitanicima u pogledu njihovog iskustva života u zemlji koja je bila u neprekidnoj društvenoj, kulturnoj i ekonomskoj krizi gotovo pune dve decenije i bez prelivanja posledica trenutne svetske ekonomske krize preko njenih granica.</span></p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2013)</em></p> <p>&nbsp;</p> </div> Bojan Žikić Copyright (c) 2022 Bojan Žikić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-29 2022-12-29 Povratak nasleđu: Ogled iz primenjene humanistike https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/25 <p>Да ли заштита културног наслеђа под државном контролом представља проблем или прилику за српску етнолошко-антрополошку професионалну заједницу? Да ли би заштиту културног наслеђа требало да посматрамо у нескладу с културно критичким наслеђем саме антропологије, заснованим на деконструкцији инсуларног концепта културе који се стандардно користи у мултикултурним политикама? Или би, насупрот томе, требало да настојимо да интервенишемо у друштвену стварност управо применом самог инструмента који се по правилу користи за есенцијализацију културних идентитета? У овом огледу у форми књиге образлажем да би такав подухват захтевао заокрет ка политичкој мудрости и стратешко одрицање од начина на који критичка антропологија саму себе перципира, као „кербера“ или „митоловца“. То би, даље, захтевало, окретање ка нефундаменталистичком концепту есенцијализма и стратешки заокрет ка даљој бирократизацији идентитетски импрегнираних друштвених и политичких проблема.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar</em> (Beograd,<em> 2016)</em></p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-29 2022-12-29 Likovi domaćih viceva https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/21 <div class="page" title="Page 15"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>U žiži razmatranja ove studije jesu vicevi kao jedan od mnogih oblika koje humor ima upravo u verbalnom folklornom stvaralaštvu. Vic se nesumnjivo može svrstati u folklorno stvaralaštvo, budući da predstavlja tvorevinu koja je široko prihvaćena u, gotovo bilo kojoj, zajednici. S druge strane, u folkloru se održavaju samo one tvorevine koje imaju odgovarajuću funkcionalnost za datu zajednicu. Na osnovu toga se u antropologiji folklora materijal koji spada pod datu odrednicu, tretira kao svojevrstan izvor saznanja o određenom društvu koje ga proizvodi. Tako su u različitim vrstama folklornih tvorevina često utisnuti društveni stavovi, značenja ili vrednosni sistemi, koji se, s druge strane, putem njih prenose i perpetuiraju. Vicevi će, u tom smislu, biti iskorišćeni kao izvor za razumevanje i rekonstrukciju socijalnog tipa Lude, koji je izgrađen u okviru ovog društva, a koji će se posmatrati kao pokazatelj odgovarajućih socijalnih shvatanja i vrednosti. U tom pogledu, ova studija se, prvenstveno, bazira na teoriji koju je razvio američki sociolog Orin Klap o socijalnim tipovima.</p> <p><strong>Izdavač</strong></p> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2009)</em></p> </div> </div> </div> Vesna Trifunović Copyright (c) 2022 Vesna Trifunović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-21 2022-12-21 Čast, ktv i Suze https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/24 <div class="page" title="Page 9"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>Knjiga koja je pred vama predstavlja rezultat autorovih istra- živanja etniciteta i nacionalizma u periodu od 1996. do 2006. godine. Naslov knjige („Čast, krv i suze”) nije u direktnoj vezi sa sadržajem, ali indirektno upućuje na suštinu etniciteta i nacionalizma. Ponos i čast, s jedne strane, i žrtvovanje i patnja, s druge strane, predstavljaju polove unutar kojih se kristališe i/ili artikuliše osećaj etničkog i nacionalnog identiteta. Svako poglavlje razmatra jedan od aspekata etniciteta i/ili nacionalizma.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2007)</em></p> <p>&nbsp;</p> </div> </div> </div> Saša Nedeljković Copyright (c) 2022 Saša Nedeljković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-21 2022-12-21 Primenjena antropologija https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/22 <p>Počeci primenjene antropologije su u vezi s radom devetnaestovekovnih antropoloških društava u Velikoj Britaniji. Međutim, primena antropološkog znanja je doživela svoj procvat u službi britanskog kolonijalizma, kao i u angažovanju američkih antropologa u indijanskim rezervatima, industriji i Drugom svetskom ratu. Kao reakcija na takvu primenu antropologije, u Sjedinjenim Američkim Državama je nastala akciona antropologija za koju su najvažniji bili interesi proučavane zajednice. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka, pojavila se kritika kolonijalne antropologije, da bi nešto kasnije bili promovisani koncept antropologije kao zastupanja i borba za domorodačka prava. Nakon završetka Drugog svetskog rata, intenzivirali su se razvojni projekti u bivšim kolonijama što je dovelo do nastanka razvojne antropologije, čija je svrha bila da pomogne transfer tehnologije i znanja. Glavna posledica neuspešnosti mnogih razvojnih projekata bilo je insistiranje antropologa na uvažavanju domorodačkog znanja, što je trebalo da pomogne sprovođenju održivog razvoja.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2007)</em></p> Vladimir Ribić Copyright (c) 2022 Vladimir Ribić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-21 2022-12-21 Problem evropskog identiteta https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/20 <div class="page" title="Page 117"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <p>In this book I analyzed identity politics of the European Union (EU) through bricolage of analytical procedures that are typical of anthropology of public policies and anthropology of multiculturalism. On the basis of contemporary anthropological theories of culture and identity, and in virtue of specific ap- proach of the anthropology of public policies, the main aim of the book is to demonstrate the way in which contemporary anth- ropological theory can contribute in understanding and critical consideration of various endeavors of Europe`s cultural integra- tion on cultural level.</p> <p>Relying on the research already published within the emerging research tradition – the anthropology of EU – I demonstrate that the idea of "European identity" represents an amalgam of inconsistent ideas, strategies, and efforts. It forms a supra-national identity based on "the common European heritage", but also as a result of exceptional unification of legislation and principles of universal human rights on the global level (including the respect of collective cultural differences which is particularly questionable for anthropology). Such amalgam poses a significant challenge for anthropological research, especially for general anthropological theory of cultural identity.</p> </div> </div> </div> Ivana Gačanović Copyright (c) 2022 Ivana Gačanović https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-21 2022-12-21 Razmena dobara u seljačkom društvu Srbije https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/23 <p>У првом делу књиге „Размена добара у сељачком друштву Србије“ дат је шири преглед тема и теоријских схватања у економској антропологији. У другом делу размена се посматра као реалан економски механизам који обезбеђује ефикасну редистрибуцију кључних ресурса. У књизи се заправо утврђује карактер савремене економске организације сељаштва расправљајући о нивоу њене аутархичности и нивоу интеграције у глобално друштво, а размена добара је употребљена као својеврстан хеуристички медијум за утврђивање реалних структурних односа у економској организацији српског сељаштва.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Etnografski muzej u Beogradu (Београд, 2009)</em></p> Miloš Matić Copyright (c) 2022 Miloš Matić https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-21 2022-12-21 “IN THE NAME OF” EUROPE https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/19 <h3>Osnovni cilj ovog antropološkog kvalitativnog is- traživanja, nedavno sprovedenog među srpskim društveno-humanističkim (DH) naučnicima, bio je da se ustanovi (samo)percepcija njihove društvene uloge i uticaja u odnosu na važeće kriterijume i postupke vrednovanja istraživanja. Nalazi pokazuju da oni postojeći sistem vredno- vanja, razvijen za potrebe i u skladu s interesima drugih naučnih polja, doživljavaju kao osujećujući, uvredljiv, društveno štetan, antievropski, pseudokosmopolitski, antinaučan, antinacionalan, pa i primitivan. Oni smatraju da se u takvoj poziciji nalaze usled sistemskog, strateškog derogiranja od strane kolega iz drugih naučnih polja koji čine većinu u telima koja donose odluke u oblasti naučne i visokoobrazovne politike. Ovaj nalaz ne ide u prilog optimizmu s kojim se nastavljaju reforme u sektoru visokog obrazovanja, nauke i istraživanja, kao i inovacija i razvoja. Naprotiv , deluje da će nastavak insistiranja na, u međunarodnim naučnim krugovima napuštenim scijentometrijskim kriterijuma poimanja i vrednovanja nauke, dovesti do još štetnijih posledica od onih do danas izazvanih reformom. Davanje prednosti tehnološkom konceptu razvoja zanemarilo je kulturne funkcije nauke, a društveno-humanističkih nauka posebno, kreirajući društveno, politički i ekonomski štetne posledice.</h3> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dosije studio (Beograd, 2020)</em></p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-15 2022-12-15 Istorija postmoderne antropologije. Intertemporalna heterarhija https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/16 <p>Produbljujući i proširujući svoja interesovanja za veze između formalnih internalističkih modela filozofije nauke i metodoloških modela nastalih u okvirima Sociologije saznanja, Istorije ideja, Antropologije nauke i Studija nauke kao kulture, dr Milenković je ponudio rezultate teorijskog i društveno-praktičnog istraživanja dugotrajne razmene između kulturne antropologije i drugih društveno-humanističkih nauka, ponudivši originalni model pisanja istorije discipline - tzv. "intertemporalnu heterarhiju".</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2010)</em></p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-14 2022-12-14 Ka politici srpske antropologije za XXI vek https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/17 <p style="font-weight: 400;"> </p> <p style="font-weight: 400;">Knjiga obrađuje tematiku javnog angažmana i šire društvene uloge srpske etnologije i antropologije iz konsekvencijalističke perspektive. Autor razmatra samopercipirane ciljeve i javnu percepciju discipline, i ukazuje na potrebu za primenom strategija koje imaju veću šansu za njen opstanak i napredak u kontekstu opadanja značaja i isključenosti društveno-humanističkih nauka iz formulisanja javnih politika obrazovanja, nauke i kulture. Autor se posebno posvećuje problemima vrednovanja naučnika, naučnih institucija ili čitavih naučnih disciplina, i istražuje korelaciju između tehnologije upravljanja visokim obrazovanjem i sociokulturnog konteksta retradicionalizacije. Knjiga je korisna kako istoričarima i filozofima društvenih i humanističkih nauka tako i svim stručnjacima zainteresovanim za kulturnu promenu, razvoj i procese međunarodnih integracija Jugoistočne Evrope.</p> <h3> </h3> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2010</em></p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-14 2022-12-14 Istorija postmoderne antropologije: Posle postmodernizma https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/15 <div class="page" title="Page 173"> <div class="layoutArea"> <div class="column"> <div> <p>Razmatraju<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>i <span lang="SR-LATN-RS">š</span>iroku disciplinarnu debatu oko Milenijuma o tome da li je postmoderna u antropologiji završena pre nego to su iskori<span lang="SR-LATN-RS">šć</span>eni njeni teorijski i metodološki potencijali, dru- ga u seriji monografija o istoriji postmoderne antropologije posebnu pa<span lang="SR-LATN-RS">ž</span>nju posve<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>uje nose<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>em konceptu postmoderne teorije etnografije – refleksivnosti – fokusiraju<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>i se na njene koordinativne metodološke funkcije. Usredsre<span lang="SR-LATN-RS">đ</span>uju<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>i se na sistem tri odricanja – odricanja od opšte antropološke teorije, odricanja od nau<span lang="SR-LATN-RS">č</span>nog statusa etnografskog metoda i odricanja od kulture kao nose<span lang="SR-LATN-RS">ć</span>eg koncepta di<span lang="SR-LATN-RS">s</span>cipline u 20. veku, monografija nudi kriti<span lang="SR-LATN-RS">č</span>ku rekapitulaciju, komentar i potragu za implikacijama razli<span lang="SR-LATN-RS">č</span>itih tipova postmodernih istraživanja oko Milenijuma.</p> </div> </div> </div> </div> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-14 2022-12-14 Antropologija multikulturalizma: Od politike identiteta ka očuvanju kulturnog nasleđa https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/18 <p style="font-weight: 400;">U knjizi se kombinuju istorija, teorija i metodologija etnologije i antropologije. Od globalnog preko regionalnog do lokalnog plana, autor pokazuje kako se na primeru fenomena multikulturalizma može pratiti transformacija pojmova "kultura" i "identitet" u savremnim proučavanjima naizgled nepolitičkih fenomena poput kulturnog nasleđa, ali i formulisati uloga koju savremena srpska etnologija i antropologija mogu odigrati u procesima formulisanja i primene javnih politika. Knjiga je korisna kako istoričarima i filozofima društvenih i humanističkih nauka tako svim stručnjacima zainteresovanim za kulturnu promenu, razvoj i procese medjunarodnih integracija Jugoistočne Evrope.</p> <h3> </h3> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2014)</em></p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-14 2022-12-14 Antropologija tranzicije https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/6 <div id="primaryContent"> <article> <p>Kroz analizu folklornih tvorevina, Ivan Kovačević pokazuje kakva je recepcija promene i čemu se stanovništvo u celini, kao i pojedine socijalne grupe nadaju. Antropološki analizirajući savremene urbane legende kao i "izmišljanje tradicije" autor pokazuje kako tranzicija, kroz tržišnu kapitalističku ekonomiju, stvara nove oblike funkcionalne tradicije.</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2007)</em></p> </article> </div> <div id="secondaryContent">&nbsp;</div> Ivan Kovačević Copyright (c) 2022 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Traženje značenja https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/11 <p>Knjiga sadrži kompilaciju radova koji analiziraju različite teme sagledane iz perspektive socio-kulturne antropologije, političke antropologije, istorijske antropologije, ekonomske antropologije, semiotike i folkloristike. Shodno tome, knjiga ima pet poglavlja naslovljenih: O antropologiji, O antropologiji folklora, O bajkama, O kulturnoj baštini i nasleđu i O Dorćolu.</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2014)</em></p> Dragana Antonijević Ivan Kovačević Copyright (c) 2022 Dragana Antonijević, Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Film, fudbal i politika https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/4 <p>Tekstovi u ovoj knjizi predstavljaju rezultat proučavanja u okviru nekoliko tema i, sledstveno tome, nekoliko antropoloških disciplina. Dve teme su fudbal i film, pa samim tim i radovi pripadaju antropologiji filma i antropologiji fudbala. Čak se može reći da natpolovični broj radova pripada istovremeno obema, jer se bave fudbalom na filmu. Prikazivanje fudbala na filmu ili, još konkretnije, prikazivanje fudbalske utakmice je bilo osnova za izbor filmova koji su analizirani. Četiri poglavlja se bave dominantno, a peto samo delimično, filmskim prikazom jedne fudbalske utakmice i to uprkos tome što je uspostavljanje odnosa fudbala i fi ma u okvirima filmskog prikaza fudbalske utakmice gotovo nemoguće.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Dosije studio, Beograd (Beograd, 2020)</em></p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2022 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Antropologija između scijentizma i disolucije https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/9 <p style="font-weight: 400;">Dve osnovne opasnosti koje prete antropologiji pa čak dovode i do naivnog i neukog proglašavanja ''kraja antropologije'' eksterne su u odnosu na sveukupan razvoj antropologije. Negde su više ili manje internalizovane u same tokove antropologije dok su negde ostale ubedljivo van njih. I scijentistički model društvene evaluacije antropologije i postmodernistička disolucija predstavljaju neželjene goste sa kojima su se ponegde antropolozi saživeli ne shvatajući da je to gostoprimstvo koje rezultira destrukcijom same antropološke kuć</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2010)</em></p> <p style="font-weight: 400;">&nbsp;</p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2022 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Istorija postmoderne antropologije: Teorija etnografije https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/14 <p style="font-weight: 400;">U kontekstu strateškog evaluativnog preispitivanja teorijsko- metodoloških dometa antropologije dvadesetog veka, serija monografija "Istorija potmoderne antropologije" ima za cilj da u didaktičko-polemičke svrhe formalizuje one aspekte postmoderne antropologije s trajnom unutar-disciplinarnom, interdisciplinarnom, meta-metodološkom, meta-istorijskom i meta- teorijskom relevancijom. S tim ciljem, debatu o statusu i relevanciji postmoderne antropologije revitalizovanu oko Milenijuma, u prvoj monografiji iz serije redukujem na debatu o dometima postmoderne teorije etnografije, analizirajući osnovne kontekste njenog nastanka, primene i implikacije po savremena istraživanja, predavanje, primenu antropologije i po njen status na interdisciplinarnoj sceni.</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2007)</em></p> <p style="font-weight: 400;">&nbsp;</p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Ogledi iz antropologije i semiotike folklora https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/2 <p>Metodološki ogledi, kako je autorka ove knjige Dragana Antonijević nazvala teorijsko-metodološke folklorističke analize koje je u knjizi predstavljala i kritički razmatrala, odabrani su prema ličnom afinitetu autorke, a dolaze iz različitih naučnih disciplina iz kojih je folkloristika crpla svoje teorijske koncepte: antropologije i strukturalne antropologije, semiotike, narativnih teorija i sociologije. Zajednička nit ovih metodoloških eksperimenata jeste folklorni tekst kao glavni predmet istraživanja odnosno krajnji proizvod složene folklorne komunikacije. Druga objedinjujuća crta jeste njihova inovativnost kao eksperimenata u odnosu na vreme, mesto i stanje folkloristike u trenutku kada su nastali, odnosno same metode i interpretativnog postupka koji je primenjen. Dragana Antonijević je na stručan, inspirativan i instruktivan način razmotrila ove analitičke radove i njihovu metodološku osnovu, od kojih su neki potpuno ili slabo poznati srpskoj naučnoj javnosti. Prvo poglavlje predstavlja kritičko razmatranje zaokruženog teorijsko-metodološkog koncepta američkog folkloriste-sociologa Gerija Alana Fajna. Drugo, treće i četvrto poglavlje su međusobno bliski po osnovnoj metodologiji koja ih povezuje – strukturalizmu, mada primenjenog na različite načine i inspirisanog od različitih strukturalističkih autora, a koje su ponudile srpska folkloristkinja-filolog Nada Milošević-Đorđević, američka folkloristkinja-psiholog Beverli Krejn, i još jedna srpska folkloristkinja-antropolog – autorka ove knjige.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Izdavač</strong></p> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2010)</em></p> <p>&nbsp;</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2010 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Karađorđe i Miloš: Između istorije i predanja https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/7 <p>U ovoj monografiji autorka nastoji da oslika vreme, okolnosti i događaje koji su obeležili Srpsku revoluciju, kako njenu ratnu tako i mirnodopsku fazu (1804-1835). Načinjen je detaljan uvid u scenu srpskog društva u prvoj polovini XIX veka kroz analizu istoriografskih, ekonomskih, sociopsiholoških i demografskih karakteristika. Ispitan je način na koji istorijski sadržaji podležu narativizaciji i folklorizaciji, odnosno, kako se preoblikuju u mitska, legendarna i anegdotalna kazivanja u usmenoj narodnoj tradiciji. Žižnu tačku ovih razmatranja čine vođe Srpske revolucije - vožd Karađorđe i knez Miloš Obrenović. Kao nacionalnim junacima, Spasiocima i Očevima nacije, pripisana su im snažna značenja, pretvarajući njihove biografije u delotvorne mitske konstrukte koji daju pečat političkim zbivanjima i narodnom shvatanju sopstvene istorije. Detaljno su analizirane njihove foklorizovane biografije i drame napisane o njima s namerom da se istaknu i objasne svi oni momenti u njihovom životu koji su na bitan način doprineli mitizaciji njihovih likova i uloga u nacionalnoj istoriji.</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2022 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Strah i kultura https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/12 <p>Knjiga "Strah i kultura" osvetljava tri aspekta straha u životu modernog čoveka. Među mnogobrojnim aspektima kulturne elaboracije straha, autori su izabrali one fenomene koji odslikavaju strah u masovnoj kulturi i njegove moguće transformacije u stvarne strahove.</p> <h3>Izdavač</h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2008)</em></p> Ivan Kovačević Bojan Žikić Ivan Đorđević Copyright (c) 2022 Ivan Kovačević, Bojan Žikić, Ivan Đorđević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Stranac ovde, stranac tamo : antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/5 <p>Odlazak nekvalifikovanih i niskokvalifikovanih radnika i poljoprivrednika sa ovih prostora na privremeni rad u zapadnu Evropu, odnosno fenomen gastarbajtera, koji je centralni fokus interesovanja ove knjige, nije bio ozbiljan ni posvećen predmet proučavanja u domaćoj etnologiji/antropologiji.&nbsp;Upravo zbog uočene nedovoljnosti etnološko-antropoloških radova o gastarbajterima u Srbiji, namera ove knjige bila je da se utvrdi konceptualni sadržaj kulturnog identiteta gastarbajtera.&nbsp;Kulturni identitet je shvaćen kao skup stavova, verovanja i vrednosti koje ljudi imaju o sebi u odnosu na grupu kojoj pripadaju, a što posebno dolazi do izražaja kada ljudi dođu u kontakt sa drugačijom kulturom. Namera je bila da se u obzir uzmu različiti parametri konstrukcije njihovog identiteta i iz različitih uglova sagledaju procesi, diskursi i predstave vezane za ovu sociokulturnu i ekonomsku grupu</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2013)</em></p> <p>&nbsp;</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2022 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Istorija srpske antropologije https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/10 <p>Razloga za ovaj „zbornik” radova ima više. Jedan od njih je kontinuitet bavljenja istorijom srpske antropologije u protekloj deceniji, koji je rezultat nastojanja da se transformacija koja se dogodila u srpskoj antropologiji opiše i fiksira da ne bi ostala na nivou usmenog predanja i neformalne istorije nauke. Drugi razlog je to što se tekstovi nastali posebnim prilikama međusobno dodiruju i u znatnoj meri ucelinjuju . Obrađeni su mnogi ključni elementi koji grade puniju sliku o razvoju antropologije u Srbiji, u proteklih 40 godina. Treće, autor je tokom tog perioda imao dvostruku ulogu– i učesnika i istoričara discipline.</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <p><em>Filozofski fakultet - Univerzitet u Beogradu, Odelejenje za etnologiju i antropologiju (Beograd, 2015)</em></p> <p>&nbsp;</p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2022 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Karađorđe i Miloš: Mit i politika https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/8 <p>U ovoj monografiji bavim se tumačenjem mitopolitičkih obrazaca koji su konstruisani oko likova vođa Srspke revolucije kroz analizu mitskih i epskih slojeva u njihovim folklorizovanim biografijama. Bitnu semantičku razliku između tih paradigmi čini vizija sudbine srpskog naroda koje one nude - jedna je tragička (Karađorđeva), a druga komička sa srećnim krajem (kneza Miloša). Potom analiziram semantičku strukturu celine političkog mita o Srpskoj revoluciji koja ima dijadičnu strukturu, uslovljenu prisustvom dva nacionalna junaka, dva Spasioca i Oca nacije - ratnika i državnika. Istorijska i mitska tradicija ove dve paradigme doživljava kao suprotstavljene, ali nastojim da pokažem da su one komplementarne i da je celovita i usaglašena slika o Karađorđu i knezu Milošu važna za prevladavanje podela i dihotomija u srpskom društvu. U drugom delu monografije analiziram kako su i zašto njihovi mitopolitički obrasci bili aktualizovani u poslednjoj deceniji XX veka, podstaknuti tragičnim događajima raspada Jugoslavije. Njihove paradigme bile su reinterpretirane u skladu s tadašnjim političkim okolnostima i potrebama srpskog društva. Na kraju je još jednom promišljeno zaveštanje koje su nam ostavili vođe Srpske revolucije.</p> <h3><strong>Izdavač</strong></h3> <h3><em>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2007)</em></h3> <p>&nbsp;</p> Dragana Antonijević Copyright (c) 2022 Dragana Antonijević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Problem etnografski stvarnog https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/13 <p>Ovde komentarišem deo istorije antropoloških ideja o etnografiji, ili o različitim teorijama etnografije, bez pretenzije da direktno "unapredim" sam etnografski metod. U tom smislu, ovo je metodološki ali ne i metodski tekst. Pre me zanima povećanje upotrebne vrednosti antropologije u savremenom životu, nego unapređivanje procedura obaveštenja i objašnjenja u savremenoj antropologiji. Pomirivši se sa činjenicom da je istorija an- tropologije antropološki problem, trudio sam se da se ne zamerim sopstvenoj želji za neprekidnim širenjem tumačenja relevancije komentarisanih problema i kada su mogućnosti za takvu akciju izgledale tek konačno verovat- ne.</p> Miloš Milenković Copyright (c) 2022 Miloš Milenković https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-13 2022-12-13 Tradicija modernog https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/3 <p>Knjiga "Tradicija modernog" ispituje tokove antropologije u XX veku, ali i na prelomu milenijuma. Kroz komparativno sagledavanje američke i srpske antropologije, autor paralelno prati njihovu sudbinu, nalazeći mnogobrojne sličnosti koje se smenjuju s razlikama. Autor je pokazao kako se i velike i male naučne zajednice mogu nasukati na sprudove učmalosti i potopiti velikim talasima praznoslovlja. Izlaz iz ove situacije je moguć, a zahteva angažovanje kreativnosti u razobličavanje mediokritetstva.</p> <p><strong>Izdavači:</strong></p> <p>Srpski genealoški centar<strong> -</strong> Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (Beograd 2006)</p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2006 Ivan Kovačević https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0 2022-12-12 2022-12-12 Urbane legende: Ogledi iz američkog folklora https://anthroserbiabooks.org/index.php/asb/catalog/book/1 <p> </p> <p>Moderna tehnologija, prvenstveno Internet kao proces prenošenja naučnih informacija, omogućila je prof. Ivanu Kovačeviću da proučava američki folklor, prvenstcveno urbane legende koje su počele da privlače pažnju naučnika u drugoj polovini XX veka. Urbane legende autor tumači kontekstualizujući značenja u društvenoj realnosti Amerike u vremenu njihovog nastanka.</p> <p><strong>Publisher</strong>:</p> <p>Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2009)</p> Ivan Kovačević Copyright (c) 2009 Author https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0 2022-12-07 2022-12-07