Povratak nasleđu: Ogled iz primenjene humanistike

Да ли заштита културног наслеђа под државном контролом представља проблем или прилику за српску етнолошко-антрополошку професионалну заједницу? Да ли би заштиту културног наслеђа требало да посматрамо у нескладу с културно критичким наслеђем саме антропологије, заснованим на деконструкцији инсуларног концепта културе који се стандардно користи у мултикултурним политикама? Или би, насупрот томе, требало да настојимо да интервенишемо у друштвену стварност управо применом самог инструмента који се по правилу користи за есенцијализацију културних идентитета? У овом огледу у форми књиге образлажем да би такав подухват захтевао заокрет ка политичкој мудрости и стратешко одрицање од начина на који критичка антропологија саму себе перципира, као „кербера“ или „митоловца“. То би, даље, захтевало, окретање ка нефундаменталистичком концепту есенцијализма и стратешки заокрет ка даљој бирократизацији идентитетски импрегнираних друштвених и политичких проблема.

Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar (Beograd, 2016)