Огледи из антропологије организације

У овој монографији анализирани су одређени процеси и појаве из савременог пословног света из угла етнологије и антропологије, и то у виду огледа на примеру једне мултинационалне компаније у Београду. Истраживање је спроведено 2015. и 2016. године. Проучаван је однос између организационе културе коју пропагира компанија и културе друштва, тј. националне културе државе у којој запослени живе. Путем интервјуа је испитано педесет шест запослених, коришћена је анкета о демографском и социо-економском профилу испитаника, уз обављање посматрања са учествовањем, опсервације и неформалних разговора. Вођен је теренски дневник чија је садржина представљала основу за анализу дневних активности и догађаја. Двојна истраживачка позиција аутора ове студије посебно је описана и проблематизована. Поред тога што је обављао своју истраживачку делатност, аутор је истовремено обављао радну праксу у компанији. С једне стране, таква позиција била је једним делом погодна за проучавање свакодневних пракси испитаника на радном месту. С друге стране, двојна истраживачка позиција је била проблематична у смислу непрекидних изналажења стратегија помоћу којих је етнолог-антрополог успевао да неометано обавља теренско истраживање. Кроз огледе из антропологије организације у овој монографији пружен је одговор на питање како вредности, ставови и понашања запослених које они усвајају у току свог одрастања и социјализације у Републици Србији могу да утичу на доживљај прокламованих вредности организације за коју раде. Те вредности обликују се и примењују кроз интеракцију у породици, школи, на факултету, на послу, као и у различитим друштвеним заједницама, односно свакодневном животу појединца уопште. Наведене вредности, ставови и понашања спадају у концепт националне културе, тј. културе једног друштва. Под концептом „српске националне културе“, у том смислу, подразумевају се горенаведени елементи које припадници српског друштва у Републици Србији поседују, користе и промишљају када говоре о себи у свом свакодневном животу. Размишљања и ставови запослених изнета у овој монографији указују нам да српска национална култура има већи и јачи утицај од организационе културе у доживљају радног места и односа према послу од стране запослених. Сама компанија прилагодила је одређене аспекте свог пословања локалном, националном контексту тако што је запосленима дала простор да своје „кућне вредности“ испољавају на радном месту. Организациона култура није безначајна у том смислу већ је само један од многих фактора који утичу такође на њихово понашање.